Klima

Klima na Zlatiboru pripada umereno-kontinentalnom tipu, sa uticajima planinske klime. Na teritoriji planine klima se karakteriše umereno hladnim zimama, sa obiljem padavina i prijatno toplim  letima, bez tropskih vrućina. Najhladniji mesec je januar, najtopliji je avgust,  a prosečne temperature pokazuju da je jesen ovde toplija od proleća. Sneg na planini pada od oktobra do maja, i zadržava se na tlu  u proseku 114 dana.

Zlatibor je smešten na nadmorskoj visini od oko 1000 m između dve velike prostorne celine, Panonske nizije na severu i Jadranskog primorja na jugu, tako da iznad teritorije ove planine dolazi do svojevrsnog mešanja različitih vazdušnih masa, tj. klimatskih uticaja kopna i mora, s tim što je nešto jači uticaj kontinentalne klime, jer orografska barijera sprečava jak prodor vazdušnih masa sa Jadrana. Zahvaljujući svojoj specifičnoj klimi i karakterističnim vazdušnim strujanjima, Zlatibor je svrstan među vazdušne banje Srbije. Klima ovog podneblja naročito je pogodna za lečenje: oboljenja tiroide žlezde, astme, malokrvnosti, bolesti metabolizma, kardiovaskularnih poremećaja iscrpljenosti, nervne prenapregnutosti i nervnih oboljenja. O tome najbolje govori podatak da se na Zlatiboru nalazi specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i metabolizma “Čigota”. Klima je takođe veoma pogodna i za održavanje zdravlja i kondicije zdravih ljudi.

Iako letnje temperature znaju da pređu 30 stepeni, zbog prisustva vetrova letnji dani su izuzetno prijatni. Vetrovi koji se nad planinom ukrštaju u čuvenu "ružu vetrova" uz produkte četinarskih iglica, zajednički blagotvorno deluju na ljudski organizam. Strujanje vazduha u ovom podneblju je dosta izraženo, ali se olujni, jaki i žestoki vetrovi retko javljaju.  Vetrovi koji na Zlatiboru dolaze sa jugozapada i severozapada su najbrži, a severoistočni najjači tokom cele godine i u svim godišnjim dobima snižavaju temperaturu vazduha. Jugozapadni i južni vetrovi javljaju se od jeseni do proleća i sa sobom donose toplije vazdušne struje. Zlatibor nema mnogo vetrovitih dana i zabeležen je prosek od 56 dana u godini. Takozvani lokalni planinski vetrovi duvaju u rano proleće, kasnu jesen, a preko leta u jutarnim satima. U nekim predelima Zlatibora javljaju se vetrovi "noćnici" a njih stvaraju velike temperaturne razlike između dolina i planinskih vrhova.

Vazdušni pritisak na ovom području je najviši u septembru i oktobru i zbog toga je jesen jedno od prijatnijih godišnjih doba. Najniži je u aprilu, februaru i martu, tj. krajem zime i početkom proleća.

Vlažnost vazduha varira zavisno od padavina, a tokom dana je najveća oko 7, a najmanja oko 14 časova. Prirodno je da je vlažnost na planini veća na mestima sa manjom nadmorskom visinom, a na Zlatiboru ona iznosi u proseku do 60%.

Ono što je posebno značajno i što Zlatibor izdvaja od drugih planinskih centara je izuzetno veliki broj časova sa sunčevim sjajem (insolacija), prosečno blizu 2.000 sati godišnje. Najveći broj sunčanih sati je u julu (267 sati) i avgustu (260 sati), a najmanji u decembru (75 sati).

Sve ove klimatske karakteristike ukazuju da na Zlatiboru postoje izuzetni uslovi za razvoj zdravstvenog i sportsko-rekreativnog turizma i da će boravak na ovoj lepoj planini veoma prijati svakom njenom gostu.

 

Klima X