Košarkaški as na Zlatiboru predstavio svoju rakiju
Rakija Troglav koju proizvodi nekadašnji košarkaš Nenad Krstić predstavljena je u hotelu Iris na Zlatiboru. Proslavljeni bivši reprezentativac je posle uspešne sportske karijere pokrenuo novi posao u rodnom Kraljevu.
Javnost ga pamti kao kapitena košarkaške reprezentacije Srbije, i po partijama u dresu Partizana, NJu DŽerzija, Oklahome, Bostona, CSKA i Efesa. Posle igračke karijere, Nenad Krstić je pre tri godine počeo proizvodnju rakije, opremio savremenu destileriju, a pre dva meseca je napunio prve boce. Brend je dobio ime po planini Troglav iznad Kraljeva, a pakovanje sadrži i motive slovenske mitologije. Vlasnik destilerije Krstić se u svim procesima dogovarao sa stručnjacima, a u većinu proizvodnih faza je i sam uključen.
„Ne libim se da nešto pitam, dosta stvari sam naučio, mnoge stvari i dalje ne znam. Išao sam i u voćnjake, ispitivao sam lično zrelost voća, bio sma na otkupu, u samoj proizvodnji. Ne stidim se da nešto i uradim sam jer jedino tako može da se nauči. Nisam od onih vlasnika koji možda sede u kući, imaju zaposlene i to je to. Ja sam više za domaćinsku priču, rakije su tako i pravljene, možda i nekomercijalno, bez ikakvih dodataka, aroma, šećera. Izabrali smo malo teži put, ali pravi put, po meni. Dosta su dobri komentari. Lično me ispunjava ovaj posao, iz prostog razloga što nema nekog velikog pritiska nego je uz neku čašicu rakije sve lakše" smatra osvajač srebra na Evropskom prvenstvu u Poljskoj i Svetskom prvenstvu u Španiji koji može da uporedi navike iz igračke karijere sa radom u destileriji:
„Igrati centra s kraja 90ih i početkom 2000ih je bilo jako teško jer niste ni mogli da igrate ako nešto nemate dole ispod koša. Sve je to zahtevalo neku upornost. Kad pođemo od leđne tehnike, to su mnogi neprirodni potezi za nas, ne samo kao košarkaše nego kao ljude uopšte. Dosta tu ima automatizacije, ponavljanja pokreta više hiljada puta. Tako je i ovde, proizvodnja je živa stvar, jedne godine je voće odlično, druge godine je malo lošije zbog kiše, grada, čega već… U suštini, kad se podvuče crta, morate verovati i biti uporni,“ kaže Krstić kome su sada košarkašku loptu zamenile šljive, maline, kajsije, višnje, što su četiri vrste koje trenutno ima u ponudi proizvoda, a voće nabavlja iz centralne i zapadne Srbije.
„Ceo taj kraj, Kraljevo, Čačak, Kruševac, Trstenik, Kragujevac je bogat voćem. Imam i svoje zasade, pretežno šljivu i malo kruške. Dosta sam radio na otkupu jer smatram da je jedna strana ove priče što sam zaposlio neke ljude u destileriji, želim da na takav način i vratim nešto rodnom gradu i tako što će neki proizvođač voća moći da računa na moj otkup. Jednostavno, da se zaokruži ceo taj ciklus i nadam se da ću svojom proizvodnjom pomoći ljudima u svom kraju.“
Proslavljeni košarkaš je pored najpoznatijih svetskih dvorana, igrao i u Čajetini, i na otvaranju sportske hale na Zlatiboru 2001. godine na turniru „1002 metra“. U ovom kraju ima mnogo prijatelja i zato je izabrao Zlatibor za jedno od prvih mesta za promociju svoje rakije u neformalnom druženju:
„Drago mi je da sam ovde. Jako mi je drag ovaj kraj, volim da boravim ovde prvenstveno sa porodicom. Imam dosta prijatelja i na Zlatiboru i u Užicu. Ako se izrodi i neka poslovna saradnja sa ugostiteljima ovde, bilo bi mi veoma drago.“
Prema Krstićevim rečima, sport i alkohol ne idu zajedno, i nije želeo da meša košarku u preduzetnički poduhvat. Sa druge strane, sport mu je između ostalog i dao mogućnost da pokrene ovaj posao, ali i podigao očekivanja da uspesi sa rakijom budu kao i oni na košarkaškom terenu.
Izvor: Zlatibor press
