Jubilej Zlatibora – 125 godina organizovanog turizma

U vreme kad Zlatibor ostvaruje rekordnu posetu i prihvata najviše gostiju u svojoj bogatoj turističkoj istoriji, s posebnim ponosom i zadovoljstvom u 2018. godini obeležavamo izuzetan jubilej – 125 godina organizovanog turizma na ovoj planini.

Proteklo je ovde celo stoleće i još četvrt veka od skromnih početaka s prvim turistima, podizanjem Kraljeve česme i otkrivanjem lepota ''zlatne planine'', sve do sadašnjeg blistavog i modernog turističkog mesta, poput magneta privlačnog za goste, sa prestižnim zvanjem najposećenije planine Srbije.

Na ovoj važnoj stepenici tako dugog, uvek uzlaznog puta, ponosimo se bogatom prošlošću i tradicijom zlatiborskog turizma, čiji su uspeh strpljivo gradile generacije turističkih poslenika. Jubilej je veran dokaz trajanja i postojanosti, potvrda vrednosti Zlatibora kao planine bogomdane za turizam, neoboriv argument da ono što toliko traje zaista i vredi. Naravno, i pouzdan znak da je ova mirisna visoravan okružena vrhovima zasluženo na srpskom turističkom vrhu.

Podsećanje na početke organizovanog turizma ovde nas uvek vodi u 1893. godinu, na Preobraženje 19. avgusta. To je datum najvažnijeg događaja tog vremena, kako i danas svedoči natpis uklesan na česmi kraj jezera u središtu planine. Ovaj izvor ne zove se slučajno kraljevim, jer je tada na Zlatibor došao mladi kralj Srbije Aleksandar Obrenović i bez dvoumljenja podržao nameru zlatiborskih domaćina, upoznatih sa blagodetima planine na kojoj duva lekovita ''ruža vetrova'', da ovde osnuju vazdušnu banju. Zato su na mestu gde je kralj ručao ozidali česmu, po kojoj su kasnije celo naselje Kraljevom Vodom nazvali.

Stigoše potom u novu vazdušnu banju i prvi turisti željni odmora i oporavka u blagotvornoj prirodi, u mirisima livada i četinara. Za smeštaj su koristili obične kolibe ili skromne sobe u nevelikim kućama tada siromašnih, ali gostoprimljivih Zlatiboraca. Snažan vetar u leđa tom započetom poslu dala je još jedna poseta krunisane glave, i to vladara iz druge srpske dinastije. Godine 1908. na oporavku na Zlatiboru boravio je kralj Petar Prvi Karađorđević, posle čega su ovde podignuti prvi veći smeštajni objekti: hotel ''Kraljeva voda'' i vila ''Čigota'', kao i prva pekara. Krenu tada po Srbiji priča o lekovitosti i lepotama ''zlatne planine'', ali su stradanja Velikog rata privremeno zaustavila započeti turistički zamah.

S dolaskom mira i stvaranjem jugoslovenske kraljevine Zlatibor se ponovo okreće turizmu. Grade se ovde nove vile i letnjikovci, automobilski put iz pravca Užica, stižu gosti na odmor u lepote ''gde su se i kraljevi oporavljali''. Preduzimljivi domaćini uviđaju šansu za zaradu, pa se uz Kraljevu Vodu saznaje i za druga zlatiborska izletišta: Palisad, Oko, Ribnicu. Godine 1931. turističko naselje dobija vodovod tako što je voda sa izvora Đurkovac i česme kralja Aleksandra pumpama izvedena u rezervoar. Posebno se razvija izletište na Oku, gde je zaslugom dobrotvora prote Radosava Simića otvoreno dečje odmaralište i narodno kupatilo sa dva bazena, ribnjakom, restoranom, sa nekoliko drvenih zgrada sa 20 soba. Na Palisadu niču vile beogradskih trgovaca i advokata, Ribnica postaje sinonim za mesto najbržeg oporavka. Ali onda nastupa još jedan krvavi rat, u kome će biti porušeni mnogi zlatiborski objekti za smeštaj gostiju.

U posleratnom periodu obnavljaju se zdanja i uređuje jezero u centru planine. S napretkom standarda pedesetih i šezdesetih godina 20. veka Zlatibor opet dobija na značaju. Sledi nagli uspon gradnje smeštajnih objekata na ovoj planini. Najpre je 1965. počeo s radom za to vreme blistavo uređeni hotel ''Palisad'', decenijama vodeće ime zlatiborskog ugostiteljstva. Gradi se i specijalni zdravstveni zavod ''Zlatibor'' (današnja ''Čigota''), podižu drugi objekti za smeštaj i restorani, uređuje naselje. Niču mnoge privatne vikend kuće, stotine manjih i većih zdanja za odmor koja daju savremeni izgled središtu planine.

Kako je vreme odmicalo Zlatibor je postajao sve uređeniji i dobrom provodu usmereniji. Prave se stadioni i sportski tereni, uređuje ski-staza na Obudojevici, a potom i ski-centar pod Tornikom. Niče hotel ''Lovac'' na Vodicama, a za njim ''Jugopetrol'', ''Zelenkada'', ''Dunav'', kasnije i ''Olimp'', ''Zlatibor Mona'', mnoga odmarališta u turističkom srcu planine, tržni centri, kafei, široke ulice, Kraljev trg... Naglo se, značajnim ulaganjima, popravlja komfor u smeštajnim objektima, tu vlasnici od postojećih stvaraju moderne apartmane.

O tome koliko je Zlatibor u to vreme turistički napredovao najbolje su svedočili tadašnji hroničari zlatiborskih dešavanja. Kako je zapisao Milisav Đenić, pređen je ovde veliki put: iz koliba i kućera stiglo se do apartmana i rezidencija, od rzavskih virova do olimpijskih bazena, od poljančeta i krpenjače do modernih stadiona i hala...

Podaci o broju turista na Zlatiboru dovoljno govore. U 1953. godini bilo ih je 1.393, godine 1967. već oko 20.000, 1973. preko 55.000, a 1975. oko 71.000. Tim prometom Zlatibor već tada postaje najposećeniji centar planinskog turizma u Srbiji, ispred Divčibara, Kopaonika i Tare. Počev od 1978. do 1990. godine, broj turista na Zlatiboru je uvek bio veći od 100.000, sa minimumom 1989. godine (101.431) i maksimumom 1985. godine (119.050) koja je za to vreme rekordna. U periodu od 1986. do 1990. godine uvek se beležilo oko 600.000 noćenja godišnje.

Ni teškim devedesetim planina se nije predavala, odolela je i tim za turizam nepovoljnim vremenima. Novi milenijum doneo je Zlatiboru još više gostiju i modernije sadržaje, status jednog od najvećih centara koji brojem turista i njihovih noćenja prestiže mnoge banje i dostiže primorska turistička mesta. Zdravstveno-lečilišni, tranzitni, sportsko-rekreativni, manifestacioni turizam, kongresni skupovi, izletništvo i turizam na selu postaju obeležja odmora na ''zlatnoj planini''.

Danas je Zlatibor planina na kojoj u turističkim ''špicevima'' boravi i 30.000 posetilaca dnevno. Tokom godine privuče preko 250.000 turista koji ostvare više od milion noćenja. Domaći gosti i dalje su verni Zlatiboru, a sve više stranaca: Nemaca, Holanđana, Rusa, Čeha, Kineza i drugih, otkrivaju lepote ove planine. Sada je na njoj mnoštvo vila i vikendica, odličnih hotela, restorana, letnjih kupališta, raznovrsnih sadržaja. Leti je Zlatibor idealan za pripreme sportista, sa kvalitetnim terenima dobrih podloga. Zimi pogodan za skijanje i uživanja na snegu u velikom ski-centru na Torniku, gde je šestosedna žičara i veštačko osnežavanje, ili na padinama Obudojevice, u centru naselja, sa nekoliko kraćih staza i manjih ski-liftova. U centru planine su i atraktivni Dino park i avantura parkovi, uskoro i najduža panoramska gondola koja će odavde voditi sve do na vrh Tornika.

Kažu da je odmor na Zlatiboru sada u ''trendu''. Ovde stanovnici urbanih prostora nalaze utočište od gradske vreve, ''napune baterije'' pred napornu svakodnevicu, probaju najbolju pršutu, kajmak, komplet lepinju, uživaju u čarima ''planinskog doručka''. Biti viđen i videti poznate, nepisano je pravilo koje ovde važi.

Planina je idealno mesto i za one koji vole da u udobnim kafanskim baštama satima lenčare na zlatiborskom suncu, ali i za poklonike aktivnog odmora, ljubitelje napora i pogleda sa najviših vrhova. Gosti se ne odmaraju samo oko Kraljeve Vode, već i po okolnim selima: Sirogojnu, Gostilju, Jablanici, Rudinama, Rožanstvu, LJubišu, Tripkovi, uz biranu domaću hranu i pažnju domaćina. Rado pohode i Stopića pećinu sa najlepšim bigrenim kadama, leti uživaju na mnogim kupalištima, odlaze na izlete na obližnju ''Šargansku osmicu'', plove rekom Drinom od Perućca do višegradske ćuprije...

Zlatibor, dakle, u punom sjaju i na najboljem glasu dočekuje svojih 125 godina turizma. Jubilej nizom sadržaja prigodno obeležavamo: I u dane oko Preobraženja kada će za svakog biti ponešto zanimljivo što seća na dugu turističku tradiciju, ali i raznovrsnim programima tokom cele godine. Ova planina, nema sumnje, to itekako zaslužuje.

Jubilej Zlatibora – 125 godina organizovanog turizma X