Флора и фауна

Објављено у Пет, 04/03/2011 - 21:55 by urednik

Биљни свет Златибора је изузетно разноврстан и представља саставни део туристичке понуде. Пространи шумски комплекси омогућавају излетничко-рекреативна туристичка кретања, значајну естетску улогу и велики лечилишни значај.
Карактеристичан златиборски пејзаж предтављају пространи травнати пашњаци, такозване сувати, који су понегде украшени боровом шумом.

На подручју целог Златибора су заступљене следеће биљне заједнице:

• шума белог и црног бора фрагментелно или у виду засебних стабала

• шума брдске букве је већим делом млада, а местимично добро развијена иа распоређена по ободу Златибора

• бреза, леска, липа, бели храст, глог, бршљен и друге мање заступље врсте

• ливадска заједница је представљена слатким травама (ливадарка), које се смењују у зависности од места и рељефа стварајући сувате и рудине.

На Златиборској висоравни препознају се три врсте ливадских типова:

• сувати

• закоси

• луке

Сувати су ливаде намењене испаши. На њима биљне врсте нису бројне као на закосима јер се стока на закосима не напаса (трава се узгаја и чува за косидбу), а травом су најбујније луке јер их воде златиборских река и потока стално напајају.
Многе од златиборских биљака су лековите, као што су линцура, кичица, мајчина душица, хајдучка трава, кантарион. Многе су медоносне и идеалне за испашу пчела и производњу меда, млеча и прополиса.
Планину ките све врсте четинара, а највише борова. Међу четинарима преовлађује црни и бели бор, јела и смрека, а на мањим висинама расте листопадно дрвеће: храст, буква, граб, бреза, јасен и јасика.
Шуме Златибора су богате шумским воћем: јагодама, малинама, купином, боровницама, док на њиховим окрајцима успевају гљиве од којих су јестиве сунчаница, боровњача, лисичарка, и липика. ( Ршумовић, Миливојевић, Лазаревић, 1991).

У фауну Златибора убрарају се дивље животиње које су стално насељене или се повремено јављају. Дозвољено их је ловити зависно од Закона о ловству и плана газдовања појединим ловиштима. Подељене су на ситну и крупну дивљач, а неке од животиња су под заштитом. Стално су присутни : вук, лисица, дивља свиња, срна, зец, јазавац, веверица, куна златица, куна белица, видра и дивља мачка.
Птице су разноврсније и бројније, а за ловни туризам најзначајније су: пољске јаребице, јаребице камењарке, препелице, голубови, фазани и лештарке. Највише је птице певачица и оне су под сталном заштитом. ( Ђенић, 1970).
Златиборске реке Рзав, Увац, Катушница су богате рибом, а у њима се мресте пастрмке, кленови, кркуше, скобари и др. Риба има и у другим рекама ове планине, па би риболов могао постати један од значајних облика туристичког промета овог краја.