Виле и спомен куће

 Виле

Титовa вилa, Палисад - Вила Александра Павловића
Ова вила је једини објекат у ужем центру Златибора који је Завод за заштиту споменика у Краљеву прогласио за културно добро.
Вила адвоката Александра Павловића, Београђанина родом из Горњег Милановца, здање је које никако да нађе свог правог власника. Први, незваничан назив, још и пре него што је окончан рад на градњи, био је „Malgre Andree“. Несрећна Францускиња, госпођа Андре, супруга господина Павловића, као да је предосећала сва бурна тек надолазећа времена, никако није желела никакву вилу на удаљеном и „дивљем“ Златибору. Међутим, господин Павловић био је упоран и, очито, прожет инатом. Вила „Упркос Андре“ била је готова за веома кратко време.

Испоставило се да је госпођа Андре, итеткако била у праву. Вила је након Другог светског рата, у промењеном друштвено-политичком систему експрописана и од тада непрекидно мења власнике: проглашена је за Титову вилу, иако друг Броз у њој, по свој прилици никада није боравио, не рачунајући један кратки ручак у дворишту виле из 1974. године.
Као Вила Председништва Владе СФРЈ, вила је заштићена као културно добро, а онда је постала власништво РТС-а што је и данас,  као и вила Николе Ђурића са ново изграђеним одмарилештем у непосредној близини.

Вила Блед, Краљева вода
Први власник ове виле и наручилац пројекта био је угоститељ Малиша Јовановић кога су мештани и гости Златибора звали „Шлањо“. Без икаквих ограда, невелики летњиковац стоји на заравни пропланка елегантно и достојанствено, готово потпуно свестан своје лепоте.

Вила Радомира Милаћа и Ђура Борошића
Архитекта Ђуро Борошић пројектовао је за Радомира Милаћевића-Милаћа, адвоката и предузетника из Београда, родом из ових крајева, вилу на обронцима Палисада. Радови су трајали током 1939. и 1940. године, а занимљиво је да је дрво стизало из Босне. Подизању рогова, прича се, присуствовало је много Златибораца. Међутим, током градње су се архитекти Борошићу толико допала сопствена архитетктонска решења и избор места, те је замолио Милаћа да му уступи део плаца како би направио истоветан објекат. Милаћ то чини и пред крај 1940. године бивају завршене обе виле.

Својим масама, природним материјалима и начином градње виле прате архитетконске принципе алпских кућа веома стрмих кровова. Захваљујући комбинацији материјала (дрво, камен и малтер) постигнути су знимљиви визуелни ефекти.
Бунар у вили Милаћа је својеврсан феномен. Иако постоји и у вили архитекте Борошића, прво је замишљен и изведен у Милаћевом дому. У време када су бунари и чесме прављени тик уз кућу у двориштима 1940. године Милаћева вила једина има воду у унутрашњости.
( *Најлепше куће Златибора од XIX века до данас, Никола Крстовић и Радионица КРУГ, www.zlatibor.rs/kucezlatibora )

Јеврејско брдо
Јеврејске породице Рубен, Мајер, Леви, Машијак живеле су у својим кућама, препознатљивим по зеленој и окер боји, и у вили „Клариса“.
Споменик златиборским посланицима Народним посланицима Мијаилу Јевремовићу и Паји Поповићу подигнут је споменик 1924. године поред Краљеве чесме, у знак захвалности народа тадашњег ужичког округа.

  Спомен куће

Родна кућа Димитрија Туцовића, челника социјалистичког радничког покрета у Србији, је  у селу Гостиљу око 30 km од центра Златибора. Кућа је типа златиборске брвнаре и под заштитом је државе.

Родна кућа Сава Јовановића Сирогојна се налази у селу Трнава. Као и родна кућа Димитрија Туцовића, кућа народног хероја је законом заштићенa културнa непокретност.