Религијски објекти

Манастир Увац се налази у селу Стубло, на граници општина Чајетина и Прибој. На површини 50 х 40 m, 1994. године су откривене и откопане зидине цркве 17 х 12 m. Манастирски комплекс Увац сведочанство је о постојању духовног центра у овом крају. Изнад котлине на Орлићу и Ораховици манастир је поседовао пашњаке за манастирска стада. Одатле је млеко чуновима преношено у манастир, а канали у којима су чунови били смештени још се распознају. Не зна се ко је  манастир подигао, ко га је обнављао ни када је и колико пута рушен. На страницама једне црквене књиге из 1622. године, сазнајемо да је  Храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Захваљујући истраживањима и раду Народног музеја  из Ужица, уређен је Манастир Увац, саграђени су и освештани црква и конак а цео комплекс стављен је  под заштиту државе. Тако је практично на Малу госпоину 1995. године, Манастир после два и по века поново оживео.

Манастир Дубравa је 5 километара узводно од манастира Увац. Некада је био метох Увца, чију је трагичну судбину и доживео. Манастир је обновљен 2008. године. Приликом археолошких ископавања у манастирском комплексу пронађено је 160 златних дуката – млетачких цекина.

Црква брвнара у Доброселици удаљена је 19 km од Златибора, а 5 km од Водица. Саграђена је 1821. године и посвећена је  Светом пророку Илији. По начину израде и појединим детаљима овај објекат спада међу најлепше те врсте. Храм је правоугаоног облика са полукружном апсидом од брвнара, дужине 8 m, а ширине 5 m. У Цркви је иконостас са вредним иконама: Престоне иконе Пресвете Богородице и Исуса Христа, сликане на дасци,  Царске двери (1,44 m х 0,66 m) аутори сликара Јанка Михаиловића Молера.

Црква брвнара у Јабланици удаљена је 25 km од центра Златибора. Саграђена је  1838. године и посвећена је Пресветој Богородици. Грађена је од брвана у правоугаоној основи, са полукружном  олтарском апсидом. Од старог иконостаса сачуване су: Царске двери, престоне иконе  Исуса Христа, Пресвете Богородице са Исусом Христом и икона Светог Василија Острошког са Светим Јованом Крститељем.  У порти и около у шуми поред цркве, налазе се кућице од брвана, собрашице из 1840. године.

Црква у Сирогојну саграђена је 1764. године и посвећена је Светим апостолима Петру и Павлу. Око цркве је споменички комплекс коме припада и Музеј на отвореном ''Старо село'' и под заштитом је државе. Ктитор храма је био Георгије Смиљанић. Црква је покривена двоводним дрвеним кровом једнобрадне основе.  На западној страни Цркве крајем XIX века, дозидан је масиван звоник. Највећу вредност Цркве чини иконостас који је први рад највећег српског зографа Симеона Лазовића. У црквеној порти су заштићени надгробни споменици из XIX века са јединственим ликовним представама и текстовима.

Црква у Белој Реци према архитектонском концепту грађевине и доста уверљивом предању сазидана је у првој половини 12. века, и то њена полукружна апсида и наос, мада постоје и наводи да је подигнута 1810. године. Ова једнобродна, каменом зидана грађевина са двосливним кровом била је покривена шиндром, која је 1953. године замењена лименом покривком. На крову је мало кубе на постољу коцкастог облика, малих прозора и без украса. У унутрашњости таваница је бачваста, а под је поплочан каменом. Иконе на иконостасу су без веће уметничке вредности, осим Благовести на царским дверима, поред којих су са стране посебне иконе Соломона и Давида. Поуздано се зна да су царске двери рад Алексија Лазовића и да су рађене 1817. године, што се види по јако оштећеном и тешко читљивом запису.

Црква у Трипкови је гробљанска капела Свете Недеље подигнута 1861. године. То је једнобродна грађевина са куполом и полукружном апсидом. Првобитна црква је озидана од тесаног камена и покривена шиндром. Под је од дрвета. На цркви су двоја врата, западна и северна. Олтар је преграђен дрвеном преградом. По неким мишљанима, двери и икону Исуса Христа сликао је Алексије Лазаревић између 1810. и 1815. године, а пренете су из цркве у Стапарима. Царске двери сликане су на подлози од липове даске, без дуборезне пластике,која је замењена сликаном орнаментиком у облику стилизованих биљних мотива. Слика са попрсјем Исуса Христа, која је из Трипкове пренета у Мачкат упућује својим карактеристикама на таленат и знање Алексија Лазовића. Црква је педесетих година прошлог века била срушена. Нова црква на истим темељима подигнута је 2003. године.

Црква у Мачкату посвећена Светом Илији завршена је 1859. године. Ово је једнобродна грађевина са припратом и наосом, који дели зид са нишама. Полукружно завршена апсида је на источном делу цркве. Споља је кров двосливан, док је изнутра бачваст. На врху грађевине смештен је звоник, у доњем делу нешто шири са четири бифоре. Западна фасада има мали испада са полукружним тимпаном. На северној и јужној фасади су дуги и уски полукружно засведени прозори и портал. Око целе грађевине је лучни фриз. У власништву ове цркве је и неколико посебних икона, пренетих из старе чајетинске цркве брвнаре у Церову (1810-1860): Свети Сава, Стеван Првовенчани, Богородица са Христом, Исус Христос, Великомученик Георгије (на коме је ктиторски запис из 1809. године),  затим Арханђел Михаило и Свети Ђорђе, икона из Свете Горе коју је цркви поклонио Љубомир Ковачевић, коју је добио на Атосу 1898. године. У ову цркву пренети су и протоколи рођени од 1837. до 1850. године и грчки антиминс, поклон сердара Јована Мићића. Међу старинама је и свети путир од сребра, „Прилог краљице Нателије цркви Светог Илије“.

Црква у Чајетини. Угравирана 1890. година на левој и десној певници и документ из исте године о постављању свештеника Миливоја Обрадовића за првог пароха цркве Светог Арханђела Гаврила у Чајетини непобитно указују да је те године храм завршен и почео са опслуживањем. То је једнобродна грађевина с полукружном апсидом и певничким параклисом на истоку, наосом и припратом одвојеном од цркве зидом, која има посебне просторије са стране и врата. На врху грађевине је звоник од опеке у два дела, и то с прозорима у другом делу. Једини украс грађевине споља су прозори. Свуда је изнутра бачваст. Стари иконостас непознатог аутора служио је све до 1954. године,када је сликар Јарослав Кратина урадио нови. Поред вредних икона црква има веома богату библиотеку верске и историјске литературе, комплете верских часописа и листова са 618 наслова. Поседује 47 богослужбених књига са посветама значајних личности српске православне цркве и државе. Највреднија књига је Јеванђеље, пренето из Сирогојнске цркве, штампано у Москви 1814. године. Службеник штампан у кнежевини Србији 1838. године, за који се претпоставља да је поклон краља Александра Обреновића има запис: „Био сам у Чајетинској цркви 20. августа 1893. године, Александар краљ Србије. Црква води уредан инвентар са укупно 56 предмета и књига велике културне и историјске вредности. Осим тога, у Летопису цркве забележена су имена 559 добротвора утемељивача и 260 дародаваца.

У самом центру Семегњева на површи која доминира целим селом, подигнута је црква брвнара скромних димензија посвећена рођењу Светог Јована Крститеља. Грађена је од тесаних брвана правоугаоне основе која се завршава полукружном дрвеном апсидом која је некада била омалтерисана. Цркву осветљавају три прозора, јужни, северни и источни, који осветљава апсиду. Кров је од дрвета, покривен лимом.
На западној страни налази се ктиторска плоча на којој пише : „Овај свети храм посвећен рођењу светог Јована Крститеља, подиже за вечни помен својих родитеља оца Јеврема, мајке Станиславе Костић, мужа Љубомира, деце Миодрага, Славка и сестричине Винке. Савка Ђурић из Семегњева.Место цркве приложи, и исту изради, у име Савке, Бранко Пишчевић са синовима, за време опслуживања парохије доброселичке јеромонах Марко Поповић из Слатине, Данилов Град 1927. године. Поред цркве налази се звоник,наслоњен на четири бетонска стуба чије је звоно такође набавила Савка Ђурић.
Иако припада црквама новијег датума, узевши у обзир цркве из Јабланице и Доброселице грађене скоро сто година раније, овај дрвени храм у Семегњеву поред духовне вредности, због своје специфичности у изградњи представља једну више туристичку вредност Златиборског краја.