Развој туризма

У време турске окупације породице богатих ужичких, нововарошких и прибојских бегова проводиле су лета у чардацима на својим суватима, а сачуван је и податак да је богати сарајевски трговац Хаџи Никола Селак 1750. године подигао летњиковац од борових брвана на Водицама, који указује да је већ у то време Златибор служио за одмор и опоравак. У ослобођеној Србији, уместо бегова и хаџија на Златибору лета проводе породице богатих ужичких трговаца, који су на својим или унајмљеним суватима подизали колибе и за одмор (Ћенић С., 2009).

Од давних времена познат по  лековитости, помињан је и у српској штампи. Трговински гласник 1892. године извештава: „Златибор је врло здраво место. Овамо долазе рековалесценти који су наклоњени и пате од разних плућних болести. Њих упућују лекари и многима добро чини... И за потпуно здраве добро је овамо провести извесно време на чистом ваздуху, јер човек се чисто препороди  и осећа се много лакше и веселије кад неко време овамо проведе. Што је најнеугодније и најнеудесније то је: у самом Златибору нема нигде какве куће нити грађевине , да човек може ноћивати, од кише се склонити, осим колиба што су код трговачких џелата, али оне су само за момке трговачке“ (Ћенић С., 2009).

За почетак организованог развоја туризма узима се 1893. година и посета краља Александра Обреновића. Наиме, у протоколу краљеве званичне посете Ужицу, планиран је пољски ручак крај извора  Кулашевац на Златибору. Многи записи потврђују да је то, по свему, био изузетан догађај, а краљу је био приређен дочек који се дуго памти. У име Златибораца, председник чајетинске општине Петар Мићић одржава здравицу и замоли владара да допусти да се вода Кулашевац од тада зове Краљева Вода "те да тај непресушни извор буде вечити спомен доласка краљевог на Златибор". Тако Кулашевац доби ново име, а већ следеће године подигнута је чесма на чијој плочи беше уклесано: „Краљ Александар I 20. августа 1893." Био је то први зидани објекат на овом делу Златибора. Године 1931. Краљева Вода (данашње насеље Златибор) је добила водовод тако што је вода са чесме Ђурковац и чесме коју је подигао Краљ Александар пумпама изведена у резервоар.

На ову планину 1908. године долази још један краљ Србије, а то је Петар I Карађорђевић. Први пут је дошао на ову планину из здравствених разлога, али је толико заволео Златибор да је касније са пријатељима све чешће долазио на ову планинску лепотицу. Приликом његове прве посете 1908. године изграђени су први објекти на Златибору: хотел „Краљева вода“ данас је то ресторан „Србија“ изнад језера, вила „Чигота“ и пекара. Тада почиње развој монденског туризма, јер ако могу краљеви да се одмарају на овој планини зашто не би могли и остали, који  имају довољно новца за то, али и слободног времена. Почиње градња  летњиковаца. Највећи број тих објеката изграђен је између два светска рата и то на четири локалитета: Рибница, Краљеве Воде, Палисад и Око. Током Другог светског рата велики број објеката је оштећен или порушен, а данас постоји иницијатива да се 16 објеката, односно вила, стави под заштиту државе, и да се прогласе споменицима културе. На Златибору је само вила Александра Павловића, позната као „Титова вила“, данас Одмаралиште РТС-а, проглашена за споменик културе.