Клима

Клима на Златибору је алпска и субалпска са карактеристичним обележјима. Лета су пријатно топла са свежим ноћима, а зиме доста дуге, релативно јаке са обиљем падавина. Март је најсувљи у години а најобилније падавине су у мају и октобру. Летње падавине су понекад праћене јаким пљусковима или градом, а често их најављују дуга и јака грмљавина и олујни ветрови. Снег пада од октобра до маја, некад са краћим а некад са дужим прекидима, и задржава се на тлу у просеку 100 дана.
Иако летње температуре знају да пређу 30 степени Целзијуса подношљиве су због присуства ветрова који се над планином укрштају у чувену " ружу ветрова " која са продуктима четинарских иглица благотворно делује на људску организам.
Ветрови који на Златибору долазе са југозапада и северозапада су најбржи, а североисточни најјачи током целе године и у свим годишњим добима снижава температуру ваздуха. Југозападни и јужни ветрови јављају се од јесени до пролећа и са собом доносе топлије ваздушне струје. Златибор нема много ветровитих дана и забележен је просек од 56 дана у години.
Такозвани локални планински ветрови дувају у рано пролеће, касну јесен, а преко лета у јутарним сатима. У неким пределима Златибора јављају се ветрови "ноћници" а њих стварају велике температурне разлике између долина и планинских ветрова.
Влажност ваздуха варира зависно од падавина, а мерења су показала да она током дана максималну вредност достиже око 7 а минималну око 14 часова. Природно је да влажност, сама по себи, на планини већа на местима са мањом надморском висином, тако да на Златибору она износи у просеку до 60%.
Клима Златибора се изучава на основу података метеоролошке станице на Палисаду основане 1950. године.
Климатски услови на Златибору се манифестују као умерено брдско-планинско поднебље модифицираног субалпског обележја са својим познатим карактеристикама, релативно топлим летима и не претерано оштрим зимама.
но што је посебно значајно и што Златибор издваја од других планинских центара је изузетно велики број часова са сунчевим сјајем (инсолација), просечно близу 2000 сати годишње. Највећи број сунчаних сати забележен је у јулу (267 сати) и августу (260 сати), а најмањи у децембру (75 сати).
Сви наведени климатски услови и обележја указују да постоје изузетии услови за развој здравственог и спортско-рекреативног туризма.